Da li ste se ikad zapitali kako, zašto i kada su uopšte nastali parfemi?
“U vreme o kome govorimo vladao je u gradovima smrad kakav mi, moderni ljudi, jedva možemo da zamislimo. Ulice su smrdele na đubre, dvorišta su smrdela na mokraću, stepeništa su smrdela na trulo drvo i pacovski izmet, kuhinje na pokvaren kupus i ovčiji loj; neprovetrene sobe su smrdele na plesnivu prašinu, spavaće sobe na zamršene čaršave, na vlažne madrace i jak slatkasti miris noćnih posuda… Smrdele su reke, smrdeli su trgovi, smrdele su crkve, smrdelo je pod mostovima i u dvorovima. Seljak je smrdeo kao i sveštenik, šegrt kao i majstorova žena, smrdelo je kompletno plemstvo, čak je i kralj smrdeo, smrdeo je kao grabljivica, a kraljica kao stara koza, kako leti, tako i zimi. Jer razlažućoj aktivnosti bakterija nisu u 18. veku još bile postavljene nikakve granice… I naravno da je smrad bio najveći u Parizu, jer Pariz je bio najveći grad Francuske.”-odlomak iz knjige “Parfem”, Patrika Ziskinda
A mirisi su stigli u Francusku iz Venecije i Firence, koje su bile parfemske prestonice Evrope, gde su fratri u svojim malim radionicama destilisali mirisne supstance. Katarina Mediči je francuskom dvoru predstavila svoju strast prema parfemima, kada se sredinom 16. veka udala za kralja Anrija II i povela sa sobom svog ličnog parfimera, Renea le Florentena, pa su se ubrzo mirisne vode, puderi i pomade ovog slavnog Italijana, prodavali u Parizu. Njegova radnja se nalazila u ulici Pont o šanž, na mostu koji je dugo bio stecište parfemdžija, a deo radnje gore citiranog romana je baš tu smešten. Odaje ove “đavolje kraljice”, kako je istoričari nazivaju, bile su tajnim hodnicima, spojene sa odajama parfemdžije, a smatra se da joj je on pored parfema u prelepe ukrasne kutijice i pomade, pakovao i otrove. Imala je i prelepe ruke i volela je parfimisane kožne rukavice, tako da je grad Gras, poznat po industriji kože, postao i parfemska prestonica.
Ekstravagantna ukrasna bočica pomander, obeležila je šesnaesti vek, a bila je to posudica od srebra, zlata ili ebanovine, napunjena mošusom, cimetom, alojom ili ćilibarom. Pored estetske i mirisne svrhe, pomander je trebalo da služi i kao zaštita od kuge, a parfemi su služili kao maske koje prikrivaju neprijatne mirise. Luj XIV je kralj poznat po tome što se u životu samo dva puta okupao, jer su ga lekari tako savetovali, da ne bi ugrozio zdravlje. Svoj neprijatan miris pokušavao je da sakrije time što je sa sobom u šetnju nosio pomander napunjen ćilibarom, dok mu je posteljina bila natopljena raznim mirisnim vodicama. Za vreme vladavine Luja XV etikecija je nalagala upotrebu parfema; legenda je da je Mariju Antoanetu baš parfem odao da je plemkinja, a za vreme francuske revolucije, građani koji su “čudno” mirisali bili su optuženi da su plemstvo na strani kralja i završavali su na giljotini.
Svoje zlatno doba parfimerije su doživele u 19. veku, kada je mladić po imenu Pjer Fransoa Paskal Gerlen otvorio prodavnicu u ulici Rivoli, gde je prodavao pomade, paste za zube i svakojake proizvode za lepotu; parfem za damu iz udvaračevih snova ili samo za neko posebno veče, po narudžbi kupaca. Parisko visoko društvo, kao i neki kraljevi navraćali su u ovu radnju, ali parfemi su i dalje bili nedostupni širokim masama, koji su “lep miris” kupovali na pijacama.
U 20. veku skupe prirodne sirovine su zamenjene hemijskim, veštačkim mirisnim supstancama, tako da su parfemi više nisu bili luksuz rezervisan za pripadnike viših klasa, već su postali široko dostupni. Fransoa Koti je početkom ovog veka stupio na svetsku pozornicu parfema i mirisnom kompozicijom Šipr (Chypre), spojivši zemljastu hrastovu mahovinu, balzamski pačuli i bergamot, okrenuo novu stranicu istorije parfema. Ovaj parfem je ime dobio po Kipru, jer su mirisne note bile poreklom sa Sredomzemlja, a on je rodonačelnik posebnog koncepta šipr ili kiparskih parfema.
U doba prvih robnih kuća, luksuzna kozmetika je postala dostupna širokoj populaciji. Koko Šanel je oslobodila žensku modu, kao i žene svega suvišnog, uvela laganu i svedenu eleganciju i pružila šansu širokim masama da priušte sebi jedan dizajnerski komad, ako ne preskupi komad odeće, onda dostupni parfem. Ernest Bo je napravio razne mirisne kompozicije, a parfem je dobio ime po tome što je to bila peta bočica koja je kreatorki predstavljena. Ovaj parfem sadrži tada novootkrivene sintetske supstance, aldehide, koji mu daju posebnu svežinu i napravio je revoluciju u svetu parfema, a i sada ima veliki udeo u profitu brenda.
Danas su komercijalni dizajnerski ili celebrity parfemi kreirani tako da se dopadnu određenim ciljnim grupama, sve je u dodvoravanju kupcima i dobrom marketingu, a parfemi su luksuz za mase. Preko hiljadu je novih lansiranja parfema svake godine, a samo oko 5% ostane na tržištu duže od 2 godine.
Sedamdesetih godina prošlog veka, neki čelni ljudi parfemske industrije su se zapitali da li je moguće ponovo stvoriti umetničko delo poput Šanela 5, vođeni inovacijom, kreativnošću, umetnošću i različitošću. Osnivanjem niche parfemskih kuća, moderno umetničko parfimerstvo je rođeno. Prvi Diptyque miris nazvan jednostavno L’Eau, rodio se simbolične 1968. godine, a ono što je kod njega drugačije nije bila formula, jer je inspirisana starom formulom toaletne vode, već strast autora i njihova mirisna sećanja na detinjstvo, što mu daje lični pečat. L’Artisan je osnovan 1976. godine sa fokusom na prirodu i željom da “radi stvari drugačije”, a dve godine kasnije lansiran je legendarni Mure et Musc. Annick Goutal House otvorena je 1981. i predstavila čuveni L’Eau d’Hadrien, a za njene kreacije su karakteristični najkvalitetniji prirodni sastojci, rukom oslikane bočice, koje su za ženske parfeme okrugle, a za muške četvrtaste. Ipak, niche mirisi su karakteristični po tome što obično nemaju rod, tako da ih mogu nositi i muškarci i žene.
Niche parfemi su dobro čuvana tajna, koja se prenosi šapatom, ili diskretnim marketingom, a svaki brend je po nečemu osoben. Ovi parfemi se prodaju u art parfimerijama ili na posebnim odeljenjima ekskluzivnih robnih kuća, i oni neće tražiti vas, već će tiho čekati da budu pronađeni, na osnovu vašeg ličnog senzibiliteta i želje da se razlikujete od drugih.
Kako vi birate parfem?
Foto: Google
By JSS
PRATI
