Da li znate šta je sapun? To nije svaki čvrst oblik koji se koristi za pranje, jer su se među sapune umešali uljezi, sintetske površinski aktivne materije ili detergenti, među kojima je najpoznatiji SLS, Sodium Lauryl Sulfate, ili natrijum lauril sulfat, natrijum izetionat, betaini,… Mnogi “sapuni” su potpuno detergenti, ali je naziv sapun ostao. Pravljeni sapuni ne mogu biti prirodni jer se izrađuju od prirodnih masnoća, masti, loja, kokosovog, maslinovog ili palminog ulja, kakao putera, vode i sintetskog natrijum hidroksida, žive sode ili hemijski NaOH, procesom neutralizacije masnih kiselina ili saponifikacije. Na taj način nastaje sapun i glicerol, zaostaje nešto vode i nastaje domaći sapun. Ako namerno upotrebimo višak masnoće ili manjak NaOH dobijamo sapun sa masnim komponentama, odnosno emolijensima, koji manje isušuje kožu. Najstabilniji sapuni su oni dobijeni od zasićenih životinjskih masti, a najbolje pene oni dobijeni iz nezasićenih ulja.
Bilo da je u pitanju sapun ili detergent mehanizam dejstva je micela, nevidljiva kapljica molekula složenih u lopticu, koja po strukturi podseća na pomorandžu. Kora predstavlja sloj naelektrisanih grupa, a unutrašnjost je mikrokantica za otpad.
Detergenti generalno više isušuju od sapuna, češće su iritacije i pojava kontaktnog dermatitisa, tako da su sapuni bolji izbor za pranje ruku. Nedostatak sapuna je visoka baznost, pH je oko 10, pa su za one koji su posebno osetljivi kreirani sindeti, ponovo sintetski detergenti, čija je pH vrednost u rastvoru oko 5, i predstavljaju najbolje, ali i najskuplje rešenje za pranje kože. Modifikacija pH vrednosti može da se vrši dodatkom mlečne ili limunske kiseline.
Moj odnos prema sapunima je nostalgičan; uvek se setim ormara svoje bake, gde ih je uvek bilo bezbroj, u lepim pakovanjima, šarenih i mirisnih. Kontaktni dermatitis ili ekcem na rukama me naterao da industrijske čvrste “sapune” sa agresivnim detergentima i mirisima prestanem da koristim (bez obzira koliko su na reklami nežni za kožu), kao i tečne koji su još jači, i prešla na sindete sa kiselom pH vrednošću, ali je nostalgija za pravim čvrstim sapunom ostala. Osim toga, visoka cena kiselih sindeta me navela da potražim alternativu za pranje ruku.
Kod kupovine domaćih sapuna treba voditi računa da ne sadrže nikakve kvarljive sastojke, mleka, raznorazne koštice i piling čestice, poput badema, kafe,…, jer su to odlične podloge za razvoj mikroorganizama. Dodaju se i prehrambene boje i mirisi koji nisu sertifikovani za primenu u sapunima. Zato, vaš sapundžija treba da bude čovek od poverenja, sa dovoljno znanja i veštine i kvalitetnim polaznim supstancama za izradu. Rok upotrebe ručno rađenih sapuna je šest meseci, jer su bez konzervansa.
Kada operem ruke van kuće, obavezno dobijem ekcem, zato sa sobom nosim ove mini listiće koji su sapuni za jednokratnu upotrebu. Pogodni su i za posao, jer nije higijenski da više ljudi koristi isti sapun.
Polazne komponente za izradu mog omiljenog sapuna su ricinusovo, kokosovo, maslinovo, palmino ulje, palmina mast, kakao puter, a finalni proizvod je bez boja i dodatog mirisa, blagog mirisa na kakao puter. Izrađuje ga radionica Jecini sapuni (Facebook link, Instagram link).
*PR uzorci
By JSS
